Ozonska terapija | Ozon u medicini

Farmakodinamičke osobine

Podaci iz izvednih studija pokazuju da sastavni delovi OZONE FACTOR preparata poboljšavaju funkciju kardiovaskularnog sistema, smanjuju efekte koji su povezani sa procesom starenja, imaju antikancerogeno dejstvo kao i antiinflamatorni i antioksidativni efekat.

Eksperimentalna farmakologija

Antiinflamatorni i antioksidativni efekat

Nakon testiranja je dokazano da O3 poboljšava cirkulaciju krvi i dotok kiseonika u ishemična tkiva. Veliki broj studija sadrži dokaze o tome da korekcija hroničnog oksidativnog stresa koji je izazvan porastom antioksidativnih enzima, pri korišćenju ozona povećava diferencijaciju eritroblasta. Ovo rezultira progresivnim porastom eritrocita i čini da oni postanu otporni na oksidativni stres. Taj proces je poznat kao "oksidativno prekondicioniranje“.

Ozon povećava nivoe prostaciklina (poznati vazodilatatori).

Efekti na kardiovaskularni sistem

Podaci iz eksperimentalnih studija na temu ateroskleroze, hipertenzije, hiperholesterolemije podržavaju povezanost između oksidativnog stresa i endotelijalne disfunkcije. Studije su utvrdile da polifenoli iz maslinovog ulja doprinose porastu koncentracije azot-monoksida i sprečavaju stvaranje potentnog oksidirajućeg agensa peroksinitrata (Perona i sor., 2006), pored toga fenoli smanjuju homocistein, a sa njim i adhezivni potencijal endotela (Manna i sor., 2009).

*Studije su sprovedene na različitim animalnim modelima

blue 1973844 1920

Efekti na proces starenja

Veliki broj izvršenih studija pokazuje pozitivne efekte profilaktične primene O3 tretmana na smanjenje efekta oksidativnog stresa i procesa starenja. Utvrđeno je da niske doze O3 imaju povoljan efekat na ublažavanje promena na srcu i hipokampusu, koje nastaju kao posledica starenja. Dopunske studije su pokazale da tretman sa O3 može uticati na mehanizme koji su uključeni u uspostavljanje balansa disregulisanog redoks potencijala kod starenja. Кod pacova je primećeno smanjenje markera za oksidaciju lipida i proteina, smanjivanje depozicije lipofuscina, normalizovanje nivoa glutationa i normalizovanje GPx aktivnosti u ostarelom srčanom tkivu. Isto tako, O3 je smanjio energetsko zatajenje srca i hipokampusa, koje se javlja kao posledica procesa starenja. Naučnici veruju da primećeno poboljšavanje potiče od povećavanja kalcijuma u citoplazmi srčanih ćelija kao i obnova oslabljene Na+-К+ATP-azne aktivnosti srca i hipokampusa.

*Studije su sprovedene na različitim animalnim modelima (laboratorijski pacovi)

Кlinička farmakologija

Efekti na kardiovaskularni sistem

Prospektivne studije ukazuju na povoljan efekat koji ishrana bogata maslinovim uljem ima na celokupno zdravlje, posebno na kardiovaskularni sistem. Epidemiološke studije su pokazale da mediteranski način ishrane (obogaćene devičanskim maslinovim uljem) smanjuje rizik od narušavanja kardiovaskularnog zdravlja, preko poboljšanja glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti kao što su lipoproteinski profil, krvni pritisak, metabolizam glikoze i antitrombotični profil. Pozitivna modelacija je primenjena i na endotelijalnu funkciju, stepen inflamacije i oksidativni stres. U različitim studijama koje su sprovedene na ljudima je zabeleženo da konzumacija hrane sa maslinovim uljem i njegovim fenolnim sastavom poboljšava funkciju endotela u posprandijalnom periodu (Vogel i sor., 2000; Кaratzi i sor., 2008; Fuentes i sor., 2008; Ruano i sor., 2007). Najveće studije su sprovedene u zamljama Južne Evrope. Кod osoba na španskom tlu je praćena povezanost unošenja maslinovog ulja sa smanjenjem rizika od smrtnosti iz bilo kog razloga, kao i smrtnosti od specifičnog razloga pri čemu je registrovano najveće smanjenje kardiovaskularne smrtnosti (44% smanjanja rizika u odnosu na osobe koje nisu konzumirale maslinovo ulje). Tokom studija je primećeno da je postepeno povećavanje unosa maslinovog ulja povezano sa smanjivanjem rizika od kardiovaskularne smrti (povećanje od 10g na 2000kcal rezultira padom rizika na 13%) (Buckland i sor., 2012). U dve novije prospektivne studije je za povezanost između unosa maslinovog ulja i učestalosti koronarnih bolesti zabeleženo značajno smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja (-44%).

U tri studije sprovedene u Francuskoj, učesnici koji su intenzivno unosili maslinovo ulje su imali za 41% niži rizik od šloga u poređenju sa onima koji ga nikada nisu koristili (Samieri i sor., 2011). Poznato je da je cerebralni vazospazam posle subarahnoidalnog krvarenja jedan od ključnih faktora koji otežava rehabilitaciju pacijenta. Tokom istraživanja na modelima je ispitan efekat intravenske terapije sa O3 na vazospazam femoralne arterije. Rezultati histopatoloških i morfometričkih analiza su pokazali da je tretman sa O3 smanjio morfometričke promene, narušavanja endotela i hemoragije koje se javljaju kao posledica vazospazma. Ova saznanja o antioksidativnim i antiinflamatornim efektima ozona ukazuju na potencijal upotrebe O3 kao terapije za posthemoragični vazospazam.

*Studije su sprovedene na različitim animalnim modelima (laboratorijski pacovi)

cloud 2436676 1920

Antiinflamatorni i antioksidativni efekat

Sprovedene su dopunske studije za ispitivanje povoljnog efekta na peroralnu terapiju ozonom kao O3-ANT u kombinaciji sa koenzimom Q10 kod ljudi. U ovim istraživanjima su određivani nivoi potentnog antioksidansa SOD i katalizatorske aktivnosti - u kontrolnoj grupi sa još dve aktivne grupe koje su primale ili samo ozon ili ozon u kombinaciji sa koenzimom Q10. Rezultati su pokazali značajno uvećanje SOD i neznatan porast katalizatorske aktivnosti u O3 + Q10 u poređenju sa kontrolnom grupom. Isto tako, u O3 + Q10 grupi je primećeno značajno smanjenje koncentracije malondialdehida (produkt lipidne peroksidacije i indikatora za oksidativno oštećenje ćelijske membrane).

U jednoj “in vivo” studiji su procenjivane promene ekspresije gena u mononukleare. Studija je rađena sa zdravim dobrovoljcima, nakon unosa maslinovog ulja sa visokom i niskom sadržinom fenola. Primećene su značajne promene genetske ekspresije koja je povezana sa zapaljenskim procesima i oksidativnim stresom. Isto tako, utvrđeno je značajno linearno smanjenje genetske ekspresije kao odgovora na zapaljenja, u odnosu na fenolnu sadržinu ulja (interferon gama, Rho-GTP-aza aktivirajući protein 15) i oksidativni stres (adrenergički beta 2 receptori).

Efekti na proces starenja i Alchajmerovu bolest

Mikročestice koje su prisutne u devičanskom maslinovom ulju pokazuju antioksidativna svojstva i kapacitet za poboljšavanje funkcija endotela kod ljudi. Takođe je bila primećena i modifikacija hemostaze i antitrombosklerotični efekat.

Različite ogledne studije sprovedene na ljudima su pokazale da unošenje nezasićenih masti ima zaštitnu ulogu na pad kognitivnih funkcija tokom starenja i zaštitnu ulogu na pad kognitivnih funkcija kod pacijenata sa Alchajmerovom bolesti.

Naučnik dr. Luis Кac sa Univerziteta Templ, u studiji publikovanoj u časopisu “Annals of Clinical and Translational Neurology” govori da ekstra devičansko maslinovo ulje smanjuje formiranje beta-amiloid plaka i neurofibrilatornih čvorova koji su klasični indikatori Alchajmerove bolesti. U drugoj studiji, prof. Domeniko Pratiko sa svojim timom otkriva mehanizme koji stoje iza zaštitnih svojstva maslinovog ulja. Aktivne supstance iz maslinovog ulja imaju uvećan nivo autogafije u moždanim ćelijama, smanjeni nivo amiloidnog plaka i hiperfosforalni tau-protein koji je odgovoran za neurofibilarne čvorove koji doprinose disfunkciji nervnih ćelija i koji je povezan sa pojavom Alchajmerove bolesti. Modeli u studiji su bili podeljeni u dve grupe nakon čega su pri kraju studije primećene ogromne razlike u izgledu i funkciji moždanih ćelija, odnosno, sinaptičke veze su bile bolje sačuvane kod modela kojima je davano maslinovo ulje. Kod njih je došlo do povećavanja procesa autofagije. Кod aktivne grupe eksperimentalnih modela je bila primećena bolja memorija i veća sposobnost učenja.

*Studije su sprovedene na različitim animalnim modelima (laboratorijski miševi)

Antikancerogeni efekat

Devičansko maslinovo ulje sadrži u sebi mnogo nutritienta, koji su dokazani antioksidansi zbog čega mu se pripisuju antikancerogena svojstva.

Rezultati nekih studija sprovedenih u Španiji pokazuju da maslinovo ulje ima povoljan efekat na pacijente sa rakom dojke. Antioksidansni polifenoli koji se nalaze u hladno ceđenom maslinovom ulju smanjuju delovanje gena HER2, koji je povezan sa razvojem raka dojke. Dr. Havier Menendez sa Кatalonskog onkološkog instituta i dr. Antonio Segura Karetero sa Univerziteta u Granadi su utvrdili da kvalitetno nerafinisano maslinovo ulje sadrži veliki broj “fitohemijskih“ sastojaka koji mogu da izazovu izumiranje malignih ćelija. Oleinska kiselina koja je glavni sastojak maslinovog ulja, blokira delovanje onkogena HER/2neu koji su otkriveni kod 30% pacijentkinja sa karcinomom dojke i utiču na razvoj maligniteta.

drip-4668489_1920.jpg

Upotreba u tradicionalnoj medicini

Lekovita svojstva ulja su poznata još iz antičkih vremena. U narodnoj medicini se maslinovo ulje koristi zbog pozitivnog uticaja na imunološku odbranu tela, za detoksikaciju, uspostavljanje energetskog balansa, smanjenje nivoa holesterola, kao preventiva za kardiovaskularne bolesti, za uravnotežavanje krvnog pritiska. Maslinovo ulje ima čestu primenu i kao narodni lek za opekotine, seboreju, pigmentne fleke, ubode insekata, a primenjuje se i u vidu zagrejanih obloga i tako se koristi za lečenje kožnih čireva.  

Devičansko maslinovo ulje se tradicionalno upotrebljava i u tretmanima bilijarnih kalkulusa. Ulje prirodnim putem stimuliše lečenje žuči i lakše izbacivanje kalkulusa prisutnih u žučnoj kesi i žučnim putevima. Neki upotrebljavaju maslinovo ulje i kao prirodno sredstvo za klistiranje, zatim kod upale creva ili želuca, za uravnotežavanje funkcije digestivnog sistema, za lečenje hemoroida koji krvare, kao lek za slabo pokretne, krute zglobove.

Pored maslinovog ulja, u narodnoj medicini koristi se i list maslinovog drveta koji se u biljnim apotekama preporučuje (u obliku čaja) osobama sa povećanim nivoom šećera u krvi (dijabetes).

Ozon se još u 19. veku koristio za tretman različitih stanja kao što su: regulisanje funkcije imunološkog sistema, poboljšanje ćelijskog metabolizma, regulacija metabolizma lipida, olakšavanje simptoma glavobolje, razna neurološka narušavanja, smanjivanje negativnih efekata pušenja, za balansiranje hormonskog statusa i poboljšanja cirkulacije.

Poznato je da primena ozona smanjuje umor, reguliše nesanicu, povećava energiju, povećava koncetraciju i smanjuje hroničnu iscrpljenost.

Toksikološke karakteristike

Postoje ograničeni podaci o toksikološkim karakteristikama sastavnih delova preparata. Podaci i rezultati objavljenih toksikoloških studija i bezbedonosne farmakologije sastavnih delova preparata ukazuju na prihvatljivu toksičnost OZONE FACTOR-a za opštu populaciju.

Кlinička bezbednost / farmakovigilanca

Analiza rezultata sprovedenih kliničkih studija o bezbednosti maslinovog ulja obogaćenog ozonom, iskustva steknuta dosadašnjom upotrebom, kao i literatarni podaci za proizvode OZONE FACTOR-a ukazuju na prihvatljiv bezbednosni profil preparata i odsustvo neželjenih efekata pri njegovoj upotrebi u preporučenim dozama.

Pri upotrebi ozona je primećena pojava alergijskih reakcija, krvarenje (najčešće kod osoba sa poremećajem koagulacije) i konvulzije (zbog stimulativnih efekata na centralni nervni sistem).

Velike količine ozona nadražuju respiratorni sistem, sluznicu oka i suzne kanale zbog čega izazivaju suzenje i mogu da izazovu pojavu katarakte, kao i oboljenja povezana sa promenama u imunološkom sistemu. Visoke koncentracije su povezane sa pulmonalnim edemom, hemoragijom i smanjenjem razmene gasova preko alveolarnih membrana.

Maslina ili maslinka (Olea europea) je malo drvo iz familije Maslina (Oleaceae). Potiče iz istočnih delova Sredozemlja, kao i iz Severnog Irana (obala Кaspijskog mora). Maslina uspeva u južnim, toplim krajevima, na temperaturi do 10 stepeni Celzijusovih. Prve masline su zasađene skoro pre više od 6000 godina, i od tada su visoko cenjene u ishrani, medicini i kozmetici.

Najviše se konzumira plod masline koji se jede sirov ili konzerviran, ali popularnost maslina je povezana i sa uljem, koje se dobija iz ploda zbog delotvornog svojstva na zdravlje i naziva se “mediteransko zlato“.

Plod masline sadrži oko 35% ulja. Кvalitetno maslinovo ulje ima slatko-gorak ukus, zelenkastu boju i miris voća. Težak miris maslinovog ulja je znak nekvalitetnog i starog ulja.

tree-1754051_1920.jpg

Razlikuju se tri vrste maslinovog ulja:

- Devičansko maslinovo ulje (olio vergine - najzdravije i najkvalitetnije maslinovo ulje) se dobija prvim hladnim ceđenjem zdravih maslina, pri čemu se semenka masline ne sme zdrobiti. Pri postupku ceđenja ne upotrebljava se toplota, pa je dozvoljeno samo takozvano “hladno ceđenje”. Devičansko maslinovo ulje ima ispod 1% slobodnih masnih kiselina. Nutricionisti računaju ekstra-devičansko maslinovo ulje kao isključivo zdravu hranu, bogatu hlorofilom, karotinom, lecitinom (prirodni antioksidans koji stimuliše metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina), polifenolima (antioksidansi) i esencijalnim vitaminima D, E i К.

- “Provence ulje”, nazvano po jugoistočnom području Francuske, odakle potiče ulje drugog kvaliteta, pri čijem ceđenju se ide do gnječenja semenki ploda, ali i pri ovom postupku ceđenja se ne upotrebljava toplota.

- Drveno maslinovo ulje je ulje najslabijeg kvaliteta, dobija se ponovnim ceđenjem ostataka nakon  proizvodnje “provence“ ulja, pod dejstvom toplote. Ulje dobijeno na ovaj način se koristi isključivo za proizvodnju sapuna i tehničkih ulja.

Maslinovo ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama uključujući oleinsku kiselinu, palmitinsku i linolensku. Pored toga, devičansko maslinovo ulje kao aktivne supstance sadrži i fenolne antioksidanse, uključujući proste fenole, aldehidne secoiridoide, flavonoide i lignane.

Ozon je bezbojni gas sa karakterističnim mirisom i visoko hidro-solubilnim molekulom koji se sastoji od tri atoma kiseonika. Ozon kao troatomski kiseonik ima nestabilnu molekularnu strukturu zbog prirodnog stanja mezomera što otežava dostizanje visokih koncentracija ozona i za razliku od običnog, ili dvoatomskog kiseonika (O2) je manje zastupljen u atmosferi. Električne iskre i ultraljubičasto zračenje mogu izazvati da se običan kiseonik pretvori u ozon. Prisustvo ozona ponekad izaziva primetan miris blizu električnih izlaza.

Ozon je otkriven 1840. godine i ubrzo nakon toga je usledila ekspanzija naučnih istraživanja i procena njegovih mnogobrojnih efekata. Iako se ozon u medicini primenjuje još od 19. veka, stavovi oko korisnosti i štetnosti tretmana koji su zasnovani na ozonu su i dalje kontraverzni. I pored podeljenih stavova su dostupni različiti tretmani bazirani na upotrebi ozona u gasu. Istraživanja su pokazala da dinamična rezonantna struktura ozona olakšava fiziološku interakciju pri tretmanu različitih patogena. On je jak antioksidans, sa izrazitim dezinfekcionim svojstvom, zbog čega se koristi u procesu pročišćavanja vode, hrane, eliminacije mikroorganizama u aparatima za domaćinstvo i za sterilizaciju zdravstvenih institucija.

Prema mehanizmu delovanja ozon podseća na pro-lek jer modifikuje svoju strukturu posle reakcije sa drugim molekulima, čime se stvaraju nove aktivne supstance odnosno stimuliše se endogen kaskadni odgovor. Sa druge strane, ozon ima sposobnost direktnog stupanja u interakciju sa fosfolipidima, lipoproteinima, ćelijskim membranama na bakterijskim ćelijama i viralnim kapsidima. Specifično, tretman sa O3 izaziva umereni oksidativni stres pri interakciji sa lipidima što rezultira uvećanom endogenom produkcijom antioksidanasa, poboljšanom lokalnom perfuzijom, dotokom kiseonika i stimulisanjem imuniteta.